Pre otprilike tri godine je dostignuta krajnja granica zabrinutosti sveta za klimatske promene. Zeleno je postalo novo crno, i svi, od političara do pop zvezda, počeli su da "trube" o svojim ekološkim uverenjima. Poslovni svet je bio brz i uhvatio se u koštac sa ovom promenom, i sve privredne grane, od proizvođača čokolada pa do špeditera, počele su da vrše procenu uticaja njihovih proizvoda na životnu okolinu, preduzimajući konkretne korake ka kontroli potencijalnog efekta.
Naravno, kompanije iz različitih sektora su decenijama demonstrirale različite nivoe angažovanja po pitanju životne okoline. Ali, tek kada su klimatske promene postale prioritet na međunarodnom planu, uticaj na životnu okolinu postaje deo svakodnevnog poslovnog života. "Ovo je veliki problem u poslovnom svetu danas", kaže Raul Carlson, međunarodni industrijski konsultant i predavač o problemima životnog ciklusa proizvoda. "Ne vidim kako danas ijedna ozbiljna kompanija može da radi na razvoju proizvoda a da ne uzme u obzir probleme životne okoline."
Kompanije mere uticaj njihovih aktivnosti na životnu okolinu sa metodologijom procene životnog ciklusa (LCA). To uključuje praćenje sirovine od rudnika ili bušotine odakle potiče, pa kroz svaki proces obrade i proizvodnje. Uticaj pri korišćenju proizvoda na životnu okolinu se meri, kao i način na koji završava život, bilo to kroz recikliranje ili odlaganje. "Kod svake faze vi identifikujete emisije, generisanje otpada i korišćenje resursa", kaže Carlson.
Kad kompanija jednom ustanovi koji je nivo njenog uticaja na životnu okolinu, postoji nekoliko načina na koji on može da se smanji. "Jedan način je da se ustanove dugoročni ciljevi gde svaka nova generacija proizvoda ima manji ukupni uticaj u odnosu na prethodnu", kaže Carlson. "To znači da postavite ciljeve kao što je npr. prepoloviti emisiju kod sledeće generacije proizvoda, i onda usmeravate strategiju u tom pravcu." Neke kompanije prave sopstvenu datoteku materijala koje koriste i njihovu procenu životnog ciklusa, tako da dizajneri proizvoda mogu da vide kako različiti izbori deluju na uticaj proizvoda na životnu okolinu.
Ono što razvoj gura ka proizvodima koji su ekološki napredniji je mešavina potreba potrošača i poslovne inicijative. "Mislim da privreda mora da u isto vreme prati potrebe tržišta i kreira potrebe za boljim ekološkim performansama", kaže Carlson. "Nedostaju informacije, tako da potrošač može da iznese samo generalne zahteve: ne želimo grafitni otisak, ne želimo nikakve toksične supstance. Ali kompanije moraju to da pretoče u nešto što mogu i da isporuče."
Dok su potezi u tom pravcu sigurno dobri za PR, za većinu kompanija na kraju oni imaju i pozitivan efekat. "Većina takvih poteza uštedi novac, jer se pronađe otpad, ili besmisleno trošenje energije u njihovim operacijama", kaže Carlson. Takođe je korisno i zbog internih razloga; ekološki svesne kompanije imaju svoje prednosti kada se radi o privlačenju ili očuvanju visoko ekološki svesnih zaposlenih.
Jedna od prvih privrednih kompanija koje su obratile pažnju na smanjenje uticaja životnog ciklusa proizvoda na životnu sredinu je Volvo Kamioni. "Početak našeg ekološkog rada beležimo još 1972. godine, kada je održana prva UN Konferencija o životnoj sredini", kaže Lars Mårtensson, direktor za ekologiju u kompaniji Volvo. "Naš izvršni direktor u to vreme, PG Gyllenhammar, rekao je da smo mi deo problema, ali da možemo da budemo i deo rešenja. Za to vreme to je bila veoma hrabra izjava od strane nekog proizvođača iz auto industrije."
Proizvođač kamiona iz Geteborga je sistematski ispitivao životni ciklus njegovih vozila, pronalazeći načina za uštedu energije i materijala tokom proizvodnje, smanjenje potošnje goriva i emisije u periodu eksploatacije vozila, i onda, minimiziranje uticaja na životnu okolinu na kraju svog životnog ciklusa. "Danas su kod nas, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i smanjenje uticaja na klimu u centru pažnje", kaže Mårtensson. "To radimo u dva područja: praveći naše proizvode energetski efikasnijim i uvođenjem obnovljivog goriva."
Godine 2007. Volvo je postao prva kompanija koja upravlja klimatski neutralnom fabrikom. Sva energija u postrojenju u Gentu, Belgija, sada dolazi od obnovljivih izvora: snage vetra, biomase i solarnih panela instaliranih na licu mesta. Takođe su sagrađeni i pasivni kancelarijski prostor i skladište. "Uspeli smo da smanjimo korišćenje energije za 30 procenata u prethodnih pet godina", kaže Mårtensson. "Sve naše vodeće fabrike biće CO2 neutralne do kraja 2010 godine." U kompanijskoj fabrici kabina u Umeu, Švedska, voda iz ledeno hladne reke koristi se za hlađenje, dok prodajni objekat u Veroni, Italija, generiše svu svoju struju iz solarnih ćelija, sa viškom koji ide u lokalnu mrežu.
Na osnovu procene životnog ciklusa koje je uradio Volvo, oko 90 procenata uticaja kamiona na životnu okolinu dešava se tokom njegove upotrebe, tako da kompanija tu ulaže i sve svoje napore. Iako emisija CO2 još uvek nije regulisana, to je područje gde je Volvo preduzeo ogromne korake samoinicijative. "Tokom proteklih 30 godina, uspeli smo da smanjimo potrošnju goriva za 40 procenata, što je izuzetno dostignuće", kaže Mårtensson. Kompanija je postavila cilj da nastavi smanjenje potrošnje goriva po stopi od jednog procenta godišnje.
Značajna poboljšanja u efikasnosti potošnje moguća su sa novim hibridnim kamionima koje Volvo trenutno testira na terenu u Švedskoj. Ovi testovi pokazuju da kod kamiona u gradskoj vožnji potrošnja može da se poboljša za 15 do 20 procenata, sa sličnim smanjenjima emisije. Još jedna Volvo inicijativa, Fuelwatch paket usluga, pomaže korisnicima da smanje potošnju goriva i CO2 emisiju putem treninga za vozače, softverskim poboljšanjima i korišćenjem konsultanata za upravljanje gorivom.
Međutim, smanjenje CO2 emisije na nulu zahtevaće nove vrste goriva, i ovde Volvo ponovo diktira tempo u auto industriji. Tokom 2007. godine kompanija je predstavila sedam kamiona koje pokreću sedam različitih obnovljivih goriva. Poruka Volvova energetskoj industriji i vladama je bila: mi imamo tehnologiju, vi nam obezbedite gorivo. Dve vrste goriva za koje Volvo veruje da pružaju najviše mogućnosti su bio-DME, koji se proizvodi iz biomase, i mešavina tečnog biogasa i dizela. "Mi smatramo da je to nešto što će biti izuzetno interesnatno u bliskoj budućnosti", kaže Mårtensson.
Volvo je preduzeo određen broj inicijativa da osigura da kada kamion završi svoj životni ciklus, svi delovi koji mogu da se recikliraju budu i reciklirani. Delovi su obeleženi da pojasne na koji najbolji način oni mogu biti reciklirani, i štampani su priručnici za demontažu. Neke komponente se obnavljaju i prodaju dalje. "Oko 90 do 95 procenata kamiona može da se reciklira, bilo kao materijal bilo kao energija", kaže Mårtensson. "Skoro jedna trećina kamiona napravljena je od recikliranih materijala."
Cinici mogu optuživati kompanije da se ekološkim problemima bave iz PR razloga. Mårtensson se protivi tome, jer za Volvo to je dugoročan projekat koji zadire u sve delove Volvo organizacije. "Mi radimo na poboljšanju životne okoline već veoma dugo i mi stavarno verujemo de je to jedna od ključnih stvari za nas kao kompaniju
Naše poslovanje će imati koristi od toga, i izuzetno je značajno za naš dugoročni opstanak da budemo proaktivni i ostanemo pro-ekološki lideri. Biti pasivan, znači tretirati životnu sredinu kao trošak. U stvari, na to treba gledati kao na mogućnost zarade."
1. Materijali
Od čelika i gume do tekstila i boje, Volvo kamion je napravljen od otprilike 7.000 kg materijala. Danas se oko 30 procenata Volvo kamiona sastoji od recikliranih materijala, većinom gvožđa i aluminijuma, ali takođe i bakra i olova.
2. Proizvodnja
U periodu od samo pet godina CO2 neutralne proizvodnje, recikliranja i energetske efikasnosti, kompanija Volvo Kamioni danas pravi 70 procenata manje otpadaka, koristi 40 procenata manje vode i troši 30 procenata manje energije prilikom proizvodnje kamiona.
3. Upotreba
Tokom svog životnog ciklusa, potrošnja goriva, nivoi emisija i održavanje vozila čine oko 90 procenata ukupnog uticaja Volvo kamiona na životnu okolinu, pa su to i polja visokog prioriteta. Emisije od strane Volvo kamiona danas su i do 100 puta niže nego što su bile samo pre dvadest godina.
4. Upotreba pri završetku ciklusa
Oko 85 procenata tipičnog Volvo kamiona sastoji se od metala. Zajedno sa različitim plastičnim komponentima i gumom, 85-95 procenata vozila može da se reciklira. Sve plastične komponente teže od 50 grama posebno su označene, tako da se mogu lako identifikovati prilikom procesa reciklaže.